U jedinstveno romantičnom stilu, naš beogradski dopisnik Ljubomir Ivanović se uoči utrke na Monzi prisjeća nezaboravnog Ronnija Petersona, legendarnog vozača koji je baš na tom talijanskom trkalištu doživio nesreću s fatalnim ishodom.

Monca, Italija. Po tradiciji na kraju sezone. Brza staza. Među najbržim.

Dve najcenjenije trke u kalendaru formule 1. Pobeda na nekoj od ovih staza vodi vozača direktno na nebo među zvezde vozaca formule 1.

Obe staze odigrale su izuzetnu ulogu u trkačkoj karijeri Ronija Petersona. Ova druga i u životnoj karijeri.

1969. pobedio je na prestižnoj trci formule 3 u Monte Karlu ispred zemljaka Reine Visela (Reine Wisell). Roni Peterson je vozio Tekno (Tecno) Ford 69. Ovom pobedom skrenuo je pažnju na sebe kao vozača koji dolazi.

1970. debitovao je u formuli 1 na stazi u Monte Karlu u timu prijatelja, mentora i zemljaka Kolina Kreba (Colin Crabbe). Ovaj je za njega kupio jedan Merč (MARCH) Ford 701. Na treningu (kvalifikacijama) je bio 13., a trku je zavrsio na 7. mestu.

U Monci je na kvalifikacijama bio13., a na trci je odustao.

Solidnim vožnjama obezbedio je sebi mesto za sledeću godinu u fabričkoj ekipi Merč (MARCH).

1971. naša televizija je prenosila drugu polovinu trke u Monte Karlu. Bio sam iznenađen kada se na drugom mestu u trci pojavio Roni Peterson i crveni STP Merč Ford 711. Za neke ovo je bio i ostao jedan od najružnijih bolida formule 1, ali i drugi tabor ima svoje pristalice. Ja pripadam ovom drugom taboru.

Džeki Stjuart (Jackie Stewart) i plavi Tirel (Tyrrell) Ford 003 bili su u komotnom vođstvu. Jurili su ka pobedi u trci i tituli Svetskog šampiona, svako u svojoj kategoriji.

Džeki Iks (Jacky Ickx), moj favorit za tu godinu, i Ferari (Ferrari) 312B2 bili su treći.

Nisam mogao da verujem da Iks, koji je na predhodnoj VN, VN Španije, imao pol poziciju, vozio najbrži krug trke i smenjivao se u vođstvu sa Stjuartom i završio kao drugi, ne moze da obiđe, ipak, jednog novajliju. A i debitovao je sa novim modelom bolida, modelom 312B2, od koga se mnogo očekivalo.

Ovom trkom Roni Peterson se probio među vozačku elitu formule 1.

VN Italije te godine bila je “trka nad trkama”. U vođstvu se smenjivalo 8 vozača, prvih 4 su trku zavrsili u 1 sekundi. Bila je to zadnja trka u Monci bez šikana, izuzetno brza. Najtešnja pobeda u istoriji formule 1. Rekord kruga od 247 km/h, koji je postavio Anri Peskarolo (Henri Pescarolo), dugo, dugo godina je bio najbrži rekord na trkama formule 1. Roni Peterson je bio ubedljivo najduže u vođstvu od svih. Čini se da je blokada prednjeg desnog točka u zadnjem krugu u zadnjoj krivini pred izlazak na ciljni pravac, čuvena krivina Parabolika, bila razlog gubitka trke. Ipak, i ovo je bio odličan rezultat za Ronija Petersona. I odlična godina.

1972. u Monte Karlu, na Merč Fordu 721X, bio je 15. u kvalifikacijama, 9. u trci. Bila je to malo komplikovana godina za ekipu Merč (MARCH). Sezonu su počeli sa modelom 721, presli na 721X, zatim 721X(2), a završili na modelu 721G, koji je krajem godine ipak pokazao svoje potencijale.

U Monci, na Marč Fordu 721G, na kvalifikacijama bio je 24., predzadnji, a na trci 9.

Polako je izgrađivao status zvezde u formuli 1, što mu je za narednu godine i omogućilo mesto u timu Lotus, u tom trenutku najjačem timu u formuli 1.

1973. u Monte Karlu na kvalifikacijama je obezbedio sebi mesto u prvom startnom redu, bio je drugi. Od 2. do 7. kruga je bio u vođstvu, ali se onda okrenuo na stazi. Trku je završio kao 3., sa krugom zaostatka iza pobednika. Vozio je Lotus Ford 72E.

Inače, ova trka je predstavljala proboj Niki Laude u elitu formule 1. Na svom BRM-u P160E jedno vreme je bio treći. Priča se da ga je, gledajući tv prenos, zapazio Enco Ferari (Enco Ferrari), što je bilo odlučujuće za njegovu karijeru.

U Monci je bio najbrži na kvalifikacijama i vodio od starta do cilja.

Klubskom kolegi i prošlogodišnjem Svetskom šampionu Emersonu Fitipaldiju (Emerson Fittipaldi) je bila potrebna pobeda da bi ostao u trci za sledeću titulu, ali morao je da se zadovolji drugim mestom.

Bila je to čudesna godina za Ronija Petersona. Veliki broj prvih mesta na kvalifikacijama, veliki broj vođstva u trkama, 4 pobede, ali bez titule.

1974. u Monte Karlu na kvalifikacijama bio je 3. Lotus je na početku godine lansirao novi model, model 76. Čini se da je on bio malo ispred vremena, pa je za Monte Karlo vraćen model 72E, koji je tada ušao u svoju 5. godinu.

U početku trke zadržao je mesto postignuto na kvalifikacijam, iza Klej Regaconija (Clay Regazzoni) i Niki Laude, oba na Ferariju (Ferrari) 312B3. U 6. krugu se okrenu na stazi, bez ikavih oštecćnja bolida. Nastavio je trku, probijao se napred da bi u 33., nakon odustajanja Niki Laude, izbio na čelo.

Gledao sam tv prenos ove trke. Želeo sam da pobedi. Pri kraju mi se činilo da iz njegovog Lotusa izbija neki tanak dim, a i da mu se Džodi Šekter (Jody Scheckter) suviše približio . Vozio je i najbrži krug trke. Nakon trke izjavio je da mu je ovo najdraža pobeda. Bila je to njegova 5. pobeda na VN.

U Monci na kvalifikacijama je bio 7., a na trci je pobedio nakon odustajanja Niki Laude i, kasnije, Klej Regaconija. Bila je to njegova druga, uzastopna, pobeda u Monci.

1975. je bila teška godina za Lotus i Roni Petersona. Model 72 je ušao u svoju 6 godinu, prošlogodišnji pokušaj sa modelom 76 nije bio uspešan.

Ipak, u Monte Karlu je na kvalifikacijama bio 4. Nakon starta, po kiši, pratio je vodećeg Niki Laudu. U 24. krugu izbio je i na prvo mesto, ali je problem sa zavrtnjem kod zamene guma posle prestanka kiše upropasti sve njegove sanse za bolji plasman. Bio je na kraju 4.

U Monci je na kvalifikacijama bio 11., da bi vec u prvom krugu odustao zbog problema sa motorom.

1976. u Monte Karlu je vozio Merč Ford 761. Na prvoj trci te sezone debitovao je novi Lotus Ford 77, ali je on pokazao puno mana. Ovoga puta Roni Peterson nije imao više strpljenja i napustio je Lotus. Da li je to bila njegova greška? Ipak, tokom sezone Lotus Ford 77, sa Mario Andretijei (Mario Andretti) i Gunar Nilsonom (Gunar Nilsson) kao vozačima, napredovaćei na zadnjoj trci te sezone zabeležiće pobedu.

Uz pomoć švedskih industrijalaca preći će u ekipu Merč (MARCH). Njegovim prelaskom italijanka Lela Lombardi izgubiće svoje mesto u ekipi.

U Monte Karlu na kvalifikacijama bio je 3. Do 26. kruga pratio je vodećeg Niki Laudu. Tada se “okliznuo” na ulje koje je izcurelo iz bolida Džemsa Hanta (James Hunt) i on je završio u ogradi.

U Monci na kvalifikacijama bio je 8. U 10. krugu preuzeo je vođstvo od Džodi Šektera.

Gledao sam tv prenos ove trke. Glavni rivali na putu do pobede bili su mu Džodi Šekter i Patrik Depaje (Patrick Depailler) na Tirel Fordu (Tyrrell) Fordu P34, jedinoj formuli 1 sa šest točkova.

Na ovoj trci direktno iz bolesničke postelje u sedište bolida formul 1 seo je Niki Lauda u nameri da odbrani titulu Svetskog šampiona. Bio je na kraju odličan 4.

Ovo je bila 3. pobeda Ronija Petersona u Monci. Uz to, vozio je i najbrži krug trke.

“Njegovi” bolidi Merč (MARCH) Ford 761, plavo-žuti iz Monte Karla i crveno-plavo-beli iz Monce česti su učesnici revijalnih trka starih bolida formule 1.

Pod uticajem odličnih vožnji Tirel Forda P34 na ovoj, ali i na ostalim stazama za narednu godinu Roni Peterson je potpisao ugovor sa Ken Tirelom (Ken Tyrrell).

1977. je bila teška godina za Tirel sa šet točkova. Za zaostajanje u rezultatima okrivljen je zastoj u razvoju prednjih guma od strane Godjera (Goodyear). A sa pojavom Lotus Forda 78 počeli su da duvaju neki novi vetrovi u formuli 1.

U Monte Karlu je na kvalifikacijama bio 4., a do odustajanja u 10. krugu bio je 5.

U Monci je na kvalifikacijama bio 12., a na trci 6. Gledao sam tv prenos ove trke. Praktično, video se samo Mario Andreti i njegov Lotus Ford 78.

1978. je godina njegovog povratka u Lotus. Tim je bio veliki favorit za osvajanje šampionata formule 1 u obe konkurencije.

U Monte Karlu na kvalifikacijama bio je 7. Na trci je odustao pri kraju dok se nalazio na 4. mestu.

Vozio je Lotus Ford 78.

U Monci je na kvalifikacijama bio 5. U toku kvalifikacija ostetio je svoj Lotus Ford 79. Rezervni bolid bio je podesen za Marija Andretija, tako da je u trci morao da učestvuje sa starim Lotus Fordom 78. Na startu trke doslo je do tragedije. Bolidi iz zadnjih redova nistu jos stali kada je starter dao znak za početak trke. Kako su bili još u pokretu sustigli su bolide ispred sebe što je stvorilo neopisivu gužvu. Džems Hant je u toj gužvi torpedovao Roni Petersona u ogradu.

Gledao sam tv prenos ove trke. Haos, ošteceni bolidi, vatra, gust crni dim, razliveno ulje po stazi. Najgore su prošli Roni Peterson i Vitorio Brambila (Vitorio Brambila). Prvi je sa staze bolničkim kolima odveden Vitorio Brambila. Činilo se da su njegove povrede teže. Mnogi vozači su priskočili u pomoć, medju njima i Dzems Hant. Roni Peterson je na nosilima razgovarao sa medicinskim osobljem. U bolnici se dogovarao sa lekarima o predstojećoj operaciji. Nakon operacija nastupile su komplikacije i on je preminuo.

U jednom prošlogodisnjem intervjuu Mario Andreti je Roni Petersona okarakterisao kao najboljeg timskog kolegu, kao čoveka, sa kojim je vozio. A on je u svojoj bogatoj karijeri imao puno timskih kolega.

Danijele Audeto (Daniele Audetto), menadžer Ferarija u to vreme, isto tako u jednom prošlogodisnjem intervjuu navodi da je nakon teskog udesa Niki Laude 1976. bilo dogovoreno da Roni Peterson predje u Ferari. Pred Moncu te godine Roni Peterson je doputovao avionom u Milano, bolid je bio spreman za probnu vožnju. U medjuvremenu u bolesničkoj postelji Niki Lauda je saznao za ovo i telefoniram sve stopirao. Roni Peterson se neobavljenog posla vratio avionom iz Milana.

Opet u jednom prošlogodisnjem intervjuu Niki Lauda ističe Roni Petersona kao vozaca sa neviđenom sposobnošću kontrole bolida .

Skoro, sećajući se kada je 1975. produžavao ugovor sa Ferarijem tražio je za to 100.000 US Dolara, koliko je za tu godinu dobio i tada najplaćeniji vozač  formule 1 Roni Peterson. Malo ili mnogo?