Naš beogradski suradnik Ljubomir Ivanović prisjeća se jednog od najznačajnijih i najljepših Ferrarijevih jednosjeda u povijesti. 312B se pojavio 1970. i bio je djelo genijalnog inženjera Maura Forghierija. Imao je dvanaestocilindrični motor koji je pri 11.600 okretaja oslobađao 460 konja i pritom stvarao magičan zvuk. 

piše: Ljubomir Ivanović
F1Racing.rs | Beograd |
Ova e-mail adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili JavaScript
............................

Tog kasnog popodneva, 16. avgusta 1970., gurao sam se u masi oduševljenih Italijana koji su proslavljali dvostruku pobedu Ferrarija na VN Austrije, devetoj VN sezone. Preskočili smo ogradu koja nas je delila od piste i pošli za pobedničkim automobilima koje su vozili Ferrairijevi mehaničari. Redari na stazi su bili nemoćni. Bolidi su se teškom mukom probijali kroz nepreglednu masu Ferrarijevih navijača. Radili su na niskim brojevima obrtaja i ostavljali crn, gust dim koji nas je sve gušio. Prošli su pored boksova i skrenuli ka ograđenom parkingu. Dalji prolaz nisu dozvoljavali redari. Kasnije sam pročitao da su oduševljeni navijači pokupili sve iz Ferrarijevog boksa. Nažalost, ja nisam uzeo ništa.

Pol poziciju je imao Jochen Rindt na Lotus Fordu 72, ali su čitavu trku dominirali Jackie Ickx i Clay Regazzoni na Ferrariju 312B. Rindt je u 21. krugu morao i da odustane. A da nije morao da u 38. krugu ode na promenu prednje leve gume Ignazio Giunti bi na trećem Ferrariju 312B zauzeo treće mesto. Na kraju je bio 7.

Ferrari 312B je konačno proradio.

U to vreme Ferrari je svoje modele obeležavao prema zapremini motora i broju cilindara

Za sezonu 1970. Ferrari je pripremio potpuno novi bolid. Zadnjih par godina rezultati Ferrarija su bili izrazito loši i moralo je nešto da se učini. Bolid je bio delo Mauro Forghieria, inženjera koji je obeležio 60’ i 70’ godine Ferrarija u formuli 1 i trkama sportskih automobila i doprineo osvajanju brojnih titula Svetskog šampiona.

Novi Ferrari 312B bio je opremljen 12-to cilindričnim položenim motorom (180 o ugao izmedju cilindara), koji je pri 11.600 obr/min oslobađao 460 KS, najszažniji motor formule 1 te godine. Takva konfiguracija motora omogućavala mu je sniženo težište, što je za posledicu imalo odličnu upravljivost. Menjač, sa pet stepeni prenosa napred, bio je Ferrarijev.

Prelepi bolid, mozda najlepša Ferrarijeva formula 1, imao je karakteristično dugačko vetrobransko staklo koje je u potpunosti pokrivalo upravljač i ruke vozača. Činilo se da to za posledicu ima otežano napuštanje bolida u slucaju potrebe. Ipak, na drugoj VN te sezone, u Španiji, u prvom krugu Jackie Oliver na BRM-u P153 je proklizao kroz jednu krivinu i pokupio Jackie Ickxa na Ferrariju 312B. Oba bolida, sa punim rezervoarima, buknula su kao šibice. Oba vozača su se brzo izvukla iz svojih bolida, doduše sa opekotinama. Bolid koji je vozio Clay Regazzoni je imao normalno zasećeno vetrobransko staklo.

Zadnji spojler mu se, za razliku od svih ostalih bolida formule 1, nalazio iznad motora, što je jedno vreme bila karakteristika Ferrarijevih bolida formule 1. Hladnjak za vodu mu se nalazio u nosu, a hladnjaci za ulje su bili pozadi ispod bele plastike. Klasično.

A u formuli 1 su počeli da duvaju novi vetrovi sa pojavom Lotus Forda 72 genijalnog Colina Chapmana.

Nova aerodinamika i raspored masa.

Prvi vozač ekipe bio je povratnik u Ferrariju, mladi Belgijanac Jackie Ikcx. Zamenio je nesrećnog Chris Amona, koji nije imao strpljenja da sačeka da Ferrari konačno proradi i da dočeka da i on pobedi na nekoj VN. Na prvim trkama Jackie Ickx je bio jedini vozač ekipe, a onda je Ferrari počeo da proba sa debitantima u formuli 1 Ignazio Giuntijem i Clay Regazzonijem. Vozili su naizmenično, solidno, a na VN Austrije i VN Italije Ferrari je nastupao sa tri bolida.

Bolid je u početku patio od dečijih bolesti i nepouzdanosti, ali se videlo da se radi o izuzetno brzom bolidu.

Pravu snagu i izdržljivost je pokazao na VN Nemačke, osmoj trci sezona. Oba vozača Ferarija Ickx i Regazzoni su se smenjivali u vođstvu sa Jochenom Rindtom na Lotus Fordu 72, da bi u tesnom finišu Rindt pobedio ispred Ickxa.

Na brzom Hockenheimringu snazniji Ferrarijev motor je izgubio od slabijeg Fordovog motora.

Rindt i Lotusova šasija odigrali su svoju igru.

Od tada pa do kraja sezone Ferrari je bio nezustavljiv. Na preostalih pet Jackie Ickx je pobedio na tri VN, Austrija, Kanada, Meksiko, a Clay Regazzoni na jednoj, Italija.

Nakon tragične pogibije Jochena Rindta, samo senzacionalna pobeda novajlije Emerson Fittipaldija na Lotus Fordu 72 na VN USA sprečila je Ickxa i Ferrari da u svojim kategorijama postanu Svetski šampioni te godine.

Krajem te godine pojavio se još jedan opasan protivnik, Tyrrell Ford 001.

Bez obzira na sve, činilo se da ce 1971. biti godina Ferrarija i njihovog 312B. Na prvoj trci te zesone, VN Južne Afrike, Clay Regazzoni je jedno vreme vodio, a trku je dobio novajlija u ekipi i treći vozac Amerikanac Mario Andretti. Sledeće, trku Sampiona u Brands Hatchu, koja se nije bodovala za Svetsko šampionat, dobio je Clay Regazzoni, a trku u Ontariju u Americi (također se nije bodovala za Svetski šampionat) dobio je Mario Andretti, oba na Ferrariju 312B. Na VN Španije, drugoj trci sezone, Ickx je jedno vreme vodio, a završio kao drugi.

A onda dolazi usavršena verzija, Ferrari 312B2, sa drugačijim zadjim vešanjem kao najvećom razlikom u odnosu na predhodni model.

Treće mesto na VN Monaca i pobeda na Kišnoj VN Holandije za Ickxa i onda problemi. Tri Ferrarija nikako da završe trku. Nepouzdanost. Ickxu se čini da je problem u zadnjem vešanju. Na nekim trkama pri kraju sezone vozi stari model 312B. U Italiji mu u toku trke otpada jedan deo sa motora što je ostalo zabeleženo od strane fotografa.

Za 1972. menja se zadnje vešanje i pojavljuje se 312B2(1/2). Bio je mnogo bolji od svog predhodnika, ali ga nepouzdanost sprečava da osvoji više od jedne VN, Nemačke, sa Ickxom za upravljačem.

Ferrari 312B je bio veoma značajan model u istoriji Ferrarija, mozda najznačajniji, posebno njegov snažni, položeni 12-to cilindrični motor. Vratio je pobednički duh u tabor Ferrarija.

U prototipu Ferrari 312PB biće nepobediv.

U formuli 1 1973. sredinom sezone dovešće do pojave Ferrarija 312B3 “Forghieri”, kojim će 1974. Niki Lauda krenuti ka svoji titulama. Sada Jackie Ickx nije imao strpljena da sačeka da Ferrari ponovo proradi. Osvojiće ih 1975. sa modelom 312T i 1977. sa modelom 312T2. Titula mu je izmakla 1976. zbog udesa na Nirburgringu.

Tih godina Ferrarijev 12-to cilindrični položeni motori su bili najjačiu formuli 1. Taj motor pokretaće i Ferrari 312T4 Jody Schecktera 1979. na putu ka tituli, ali i Ferrari 312T4 Giless Villenevea na nezaboravnoj VN Francuske.

Ali, dolazilo je vreme turbo motora.

MULTIMEDIJA:

• Ivanovićeva galerija 312B